PRIMAĆU I DALJE PACIJENTE BEZ UPUTA! Dr Branimir Nestorović: Ko je UNIŠTIO zdravstvo, o POLITICI, nemaštini, lečenju…

Meni su na klinici definitivno zabranili da primam i pregledam ljude bez uputa. Ja sam već prekršio to nekoliko puta i nastaviću da kršim to. Imam sedam meseci do penzije, ne mogu da me kazne ničim naročito. Postoji nešto što se zove ljudskost i empatija. Mislim da je Tito u meni ostao jak jer ja i dalje mislim da ljudi i koji nemaju novca moraju kvalitetno da se leče.

Ovo je u emisiji “Govornica” izjavio dr Branimir Nestorović, načelnik Pulmologije i alergologije u Tiršovoj i redovni profesor medicinskog fakulteta u Beogradu.

Po mnogima on je jedan od najcenjenijih i najvoljenijih pedijatara u Srbiji. Njegovi pacijenti imaju samo reči hvale.

U velikoj ispovesti pred tv kamerama prof. Nestorović je govorio o porodici, siromaštvu, srpskom zdravstvu, politici, kolegama, lekovima, farmaceutskim kompanijama…

“Ima dosta konvecionalnih lekara kojima se ne sviđa ono što ja govorim”, kaže on.

O PORODICI, BOGATSTVU I SIROMAŠTVU

Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla… Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi… I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu.

On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.

Porodica posle rata je postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kipio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija aotac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi – Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla – Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla – Dosta. I nije više htela da jede… Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je od velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo… Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila stastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila.

Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca. Snalazili smo se, pozajmljivali…

O POLITICI

Politika strašno oduzima energiju. Ona vas skreće sa osnovne stvari a to je – Šta ćete vi u životu da radite sa sobom. Politika je po svojoj definiciji kratkoročna ljudska delatnost. Mi smo mala zemlja, kod nas je politika dnevnopolitička stvar.

Nacionalizam je dobra stvar kada želite da budete na vlasti.

Ja sam inače bio pomoćnik ministra u Miloševićevoj vladi. Učestvovao sam godinama na demonstracijama protiv Miloševića, a bio sam član SPO-a. Meni su tad te monarhističke ideje bile bliske. Kad su mi ponudili prvo, ja nisam prihvatio ali su mi onda ponudili da zaista nešto radim. I to je bila reforma visokog školstva. Mnogo mi je žap što je to propalo.

Posle svega toga sam dobio poziv koji se ne odbija, da se učlanim u DS posle petog oktobra. Na silu su me učlanili, nisam baš bio vboljan. I jedan čovek onda ustane i kaže – Gde njega primate, on je bio u SPO-u.

Ali meni je ta lekcija dobro došla da shvatim da ne treba time da se bavim jer sam godinu dana izgubio na posao koji je na kraju propao. Tada sam video da treba da se bavim onim što najbolje znam.

Tada sam shvatio da lekari ne bi trebalo da se bave politikom. Zato što nema razloga za to. To su ljudi koji ne osećaju dovoljno zadovoljstvo u medicini.

Leave a Reply

Your email address will not be published.